Imunski faktori kao uzrok neplodnosti muškaraca

Imunski faktori učestvuju sa oko 10% u odnosu na sve ostale faktore neplodnosti muškaraca i žena. Autoimunski i antispermatozoidni faktori su odgovorni za 3 do 20% slučajeva infertilnosti muškaraca.

Testisi su jedan od organa koji svoj razvoj dovršavaju dugo posle rođenja što automatski znači da su proteini sperme i spermatozoida nedostupni imunskom sistemu za vreme uspostavljanja specifine imunske tolerancije koja se odvija u prvom trimestru razvoja poda.

Spermatogeneza počinje za vreme puberteta. Iz ovih razloga imunski sistem nije u prilici da "prepozna" ćelije spermatogeneze kao svoje. Ipak, tkiva testisa i proces spermatogeneze nisu ugroženi od strane imunskog sistema zbog postojanja tzv. krv-testis barijere, koja praktično izoluje ova tkiva od nadzora imunokompetentnih ćelija.

Traumatski, zapaljenjski i infektivni procesi na testisima mogu da naruše integritet barijere krv-testis kada započinju autoimunska oboljenja testisa, koje neminovno vode u oštećenje procesa spermatogeneze i sterilitet. Osim barijere krv-testis, postoje i drugi mehanizami koji doprinose boljoj zaštiti procesa spermatogeneze i ćelija koje učestvuju u spermatogenezi od potencijalnog razvijanja autoimunske agresije, ali opisivanje ovih mehanizama je prilično komplikovano za ovakav tip časopisa. U svakom slučaju, može se reći da svaka povreda, zapaljenje ili hirurška intervencija na testisima pokreće autoimunske mehanizme i produkciju anti-spermatozoid-nih antitela.

Kao posledica vazektomije i oslobađanja velikog broja spermatozoidnih i antigena semene tečnosti, kod većine vazektomisanih muškaraca razvijaju se razni oblici autoimunskih reakcija. Antispermatozoidna antitela (ASA) su direktni odraz autoimunskog oboljenja vezanog za muški genitalni trakt. Autoimunsko oboljenje testisa se može manifestovati i kao dirktno oštećenje tkiva testisa imunskim mehanizmima. Osim povreda, infekcija i hirurških intervencija, autoimunske mehanizme mogu pokrenuti i stanja kao što su psihogena anejakulacija, paraplegija ili kvadriplegija, kao i slična stanja povezana sa oštećenjem nervnih puteva ejakulacije i erekcije.

ASA najčešće pripadaju IgG klasi antitela čiji se titar u serumu ASA pozitivnih pacijenata održava veoma dugo. Kada su u pitanju ASA koja se pojavljuju u kontekstu autoimunskog oboljenja testisa ili infertiliteta, njihovo prisustvo je moguće dokazati čak desetine godina kasnije. ASA mogu da slepe celu grupu spermatozoida, imobilišu ih ili unište. Najčešće se dešava da ASA slepe spermatozoide u ceo paket ćelija i na taj način imobilišu spermatozoide. Kada su vezana za spermatozoide ASA ometaju prolazak spermatozoida kroz cervikaln kanal, matericu i jajovode. ASA pokazuju najveći afinitet za antigene glave spermatozoida, naročito ako su spermatozoidi slabo pokretni i sa očiglednim znacima starenja. Vitalni i progresivnonpokretni spermatozoidi skoro da ne vezuju ASA.

ASA mogu u značajnoj meri kompromitovati ne samo fertilnost muškaraca, već i žena. Ranije se smatralo da su cervikalna sluz, uterusni i tubarni sekret primarno mesto delovanja ASA u ženskom genitalnom traktu. Iz ovih razloga, preovladavalo je mišljenje da zaobilaženje ovih barijera veštačkom inseminacijom ili in vitro fertilizacijom, može rešiti probleme imunoinfertilnih žena. Međutim, pokazalo se da ASA pored kompromitovanja usmerenog kretanja spermatozoida kroz ženski genitalni trakt, kompromituju i vezivanje spermatozoida za zonu pelucidu i interakciju spermatozoida i oocite, čime onemogućavaju oplođenje. Nove tehnike subzonalne inseminacije, odnosno arteficijelnog uvođenja spermatozoida do jajne ćelije značajno smanjuju mogućnost neuspeha spermatozoidno-zonalne reakcije i donose izvestan napredak u lečenju imunoinfertiliteta.

Intracitoplazmatska fertilizacija (ICSI) je procedura kojom se u potpunosti eliminišu sve mogućnosti imunskim mehanizmima kompromitovanog oplođenja. Radi se o proceduri direktnog injektiranja spermatozoida u oocitu, kojom se minimiziraju mogućnosti ASA posredovanog blokiranja receptorske interakcije spermatozoida i ZP, kao i interakcije spermatozoida i oocite. Neki autori navode relativni uspeh intratubarne inseminacije ispranim spermatozoidima imunoinfertilnih muškaraca.

Pored metoda asistirane i in vitro fertilizacije, infertilitet muškaraca i žena uzrokovan imunskim faktorima može biti rešen i odgovarajućom imunomodulatornom terapijom koja podrazumeva protokolarnu primenu hormonskih preparata, citokina, prostaglandina, stimulatora spermatogeneze i sl.

Dodatne informacije