Hlamidija

Chlamydia trachomatis: Hlamidija je mikroorganizam koji prouzrokuje jednu od najučestalijih zapaljenjskih polnih bolesti. Prisutna je kod 4-12% odraslih žena i čak 9-25% adolescenata. Od mnogobrojnih tipova hlamidija, samo se infekcije sa serotipovima D-K ubrajaju u polno prenosive bolesti. Tipovi A-C izazivaju očnu bolest trachom, a tipovi L1-L3 veneričnu bolest lymphogranuloma venereum (LGV). Infektivna forma ovog mikroba je metabolički inaktivna i naziva se elementarno telašce. Ulaskom u ćeliju iz infektivne forme nastaje metabolički aktivna forma – retikularno telašce, veličine oko 1 mikron. Ovo su neke od karakteristika koje hlamidiju čine sličnu virusima (intracelularna transformacija i intracelularni parazitizam).

Retikularna telašca se razmnožavaju intenzivno 2 dana i potom se ponovno pretvaraju u elementarna telašca. Prskanjem inficirane ćelije, nova elementarna telašca inficiraju nove (zdrave) ćelije pa se infekcija širi. Ukoliko ne dođe do prskanja ćelije, hlamidija može u ovom obliku perzistirati u genitalnom traktu godinama ne izazivajući nikakove simptome.

Van ćelije, hlamidija je veoma neotporna, ali ipak može opstati izvesno vreme na prljavim rukama, peškiru ili nekom drugom predmetu, pa je prenošenje hlamidije neseksualnim putem moguće. Osim toga, prenos infekcije je moguć i za vreme porođaja – sa majke na dete ili autoinfekcijom (genitalno – okularni prenos). Hlamidija se najčešće prenosi spermom, vaginalnim sekretom i krvlju. Ovo je moguće tokom oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog kontakta. Zbog raširenog promiskuiteta, samo se u SAD-u svake godine zarazi oko 4 miliona osoba, što predstavlja finansijsko opterećenje za osiguravajuća društva od oko 2 milijarde dolara godišnje.

Mehanizmi infekcije

Hlamidija uzrokuje niz bolesti poput uretralnog sindroma kod žena, mukopurulentnog cervicitisa, zapaljenja male karlice, nespecifičnog uretritisa kod muškaraca, epididymitisa, Reiterovog sindroma, proktitisa, neonatalnog konjunktivitisa, neonatalne pneumonije i lymhogranuloma veneruma. Jedna od opasnijih posledica infekcije hlamidijom je neplodnost žena, vanmaternična trudnoća ili ponovljeni spontani pobačaji. Neplodnost ili vanmaterične trudnoće mogu biti posredovne zapaljenjem i oštećenjem jajovoda, “lošim” kvalitetom cervikalne sluzi (komporomitovanjem pokretljivost spermatozoida), dok su spontani pobačaji i prevremeni porođaji posredovani aktivacijom NK ćelija, njihovom povećanom agresivnošću prema posteljici kao i povećanom sekrecijom proinflamatornih Th1 citokina od strane NK ćelija i ostalih imunskih ćelija decidue.

Simptomi i patogeneza

Kod muškaraca se infekcija hlamidijom manifestuje vrlo blagim simptomima (iscedak svetle boje, neobičan osećaj u mokraćnoj cevi ili u donjem delu trbuha) koji su slabo izraženi i nejasni, pa najčešće prolaze neprimećeni ili se zanemaruju, dok se kod 50% muškaraca bolest razvija bez bilo kakvih simptoma. Kod 30-50% žena infekcija hlamidijom se manifestuje zapaljenjem grlića materice. Tipična simptomatologija podrazumeva pojačani vaginalni sekret žućkaste boje, guste i lepljive konzistencije, urethritis (upala mokraćnog kanala) sa smetnjama prilikom mokrenja u vidu peckanja, bolova i učestalog mokrenja.

Mukopurulentni cervicitis je gnojna upala grlića materice. Simptomi upale grlića materice su vaginalni sekret koji može, ali i ne mora biti praćen neprijatnim mirisom, sive, bele ili zute boje, nenormalno vaginalno krvarenje nakon odnosa, između menstruacija ili nakon menopauze, bolna penetracija i bol u vagini. U slučaju širenja upale na jajovode i jajnike nastaje zapaljenjska bolest male karlice (PID) s bolovima i napetošću u donjem delu trbuha, pojačanim vaginalnim sekretom, bolovima prilikom odnosa koji mogu biti praćeni osećajem mučnine ili povraćanjem, nepravilnim krvarenjima.

Telesna temperatura ne mora biti povišena. Prirodna posledica nelečene infekcije je neprohodnost jajovoda, odnosno neplodnost (u oko 10% slučajeva) i povećani rizik za vanmateričnu trudnoću. Ređa komplikacija infekcije hlamidijom je perihepatitis sa stvaranjem priraslica u okolini jetre (Fitz-Hugh-Curtis Syndrom) i peritonealnim izlivom. LGV je polno prenosiva bolest uzrokovana hlamidijom kada mikrobi ulaze u organizam kroz sitne povrede na koži ili na sluznici i šire se u regionalne limfne čvorove u kojima nastaju nakupine gnoja. Kod nelečenih infekcija, može doći do širenja upalnog procesa na okolno tkivo.

Četiri nedelje nakon polnog kontakta javlja se bezbolni ulkus na vagini, a česta je i temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima. U tom ranom stadijumu bolest često ostaje neprepoznata. Nakon nekoliko nedelja povećavaju se limfni čvorovi i gnoje, a gnoj evakuiše kroz brojne kanale (fistule) na koži. Tada se osim temperature, glavobolje, osipa i upale jetre, može javiti i zapaljenje mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis). Limfni čvorovi zarastaju ožiljcima, ali infekcija može dugo trajati i uzrokovati opsežna razaranja tkiva.

Infekcija hlamidijom i sterililtet

Infekcija hlamidijom može biti jedan od okultnih razloga steriliteta kod žena. Priraslice koje se formiraju na jajovodima i fimbrijalnom aparatu jajovoda su veoma nežne tako da najčešće ne utiču značajno na anatomiju unutršnjih polnih organa. Sve ovo doprinosi otežanom dijagnostikovanju zapaljenja jajovoda uzrokovanim hlamidijom. Ultrazvučni pregledi u ovom slučaju ne daju značajne podatke. Međutim, laparoskopski pregled i laparoskopska adhezioliza priraslica predstavlja suverenu metodu lečenja ovog problema.

Infekcije oka

Konjunktivitis Ili upala očnih kapaka se može javiti kod seksualno aktivnih osoba kao komplikacija genitalne infekcije hlamidijom. Osim toga, hlamidija može uzrokovati konjunktivitis čija je karakteristika sluzavo-gnojni sekret iz oka, otok očnih kapaka i upala rožnjace (keratitis). U slučajevima hronične infekcije mogu nastati ožiljci na rožnjači, ali se slepilo retko razvija. Veruje se da je glavni put prenošenja hlamidije u ovom slučaju samoinficiranje (najčešće rukama) ili kupanje u bazenu.

Cena testiranja na hlamidiju

Klikom na link otvorićete cenovnik u .pdf formatu.