Uvod
Potreba za asistiranom reprodukcijom doniranim gametima je realna i neosporiva u istoj meri kao što postoji potreba za transplantacijom doniranih vitalnih organa poput bubrega, jetre, srca itd. Zakonske prepreke i sporost prilagođavanja našeg društva savremenim biomedicinskim trendovima ovakvu vrstu procedura čine nemogućom u našoj zemlji. I pored toga interesovanje i potreba parova iz Srbije da ostvare roditeljstvo postoji i na razne načine se realizuje. Skoro sve zemlje u regionu su regulisale zakonom ovu oblast tako da se proces asistirane reprodukcije doniranim gametima odvija skoro neometano.
Parovi iz Srbije koriste ove mogućnosti što samo dokazuje da ljudi, priroda i biologija uvek pronađu način da ostvare svoje ciljeve, bez obzira na zaostalost nekih zakonskih rešenja. Ovo direktno znači da donori iz Srbije kao i primaoci ostvaruju svoje pravo da budu donori ili primaoci u nekoj od država kao što su Česka, Grčka i Makedonija (BJRM). Asistiranoj reprodukciji se ne pribegava uvek jer normalno je i prirodno da svako želi svoje dete. Međutim, donorska reprodukcija je rešenje kada sve ostale mogućnosti budu iscrpljene. Rešenje koje se dugogodišnjim iskustvom pokazalo kao dobro i korisno.
Ko su donori?
Teoretski, svako može biti donor ko zadovolji ne baš tako blage uslove koji se primenjuju pri selekciji donora. Osnovni preduslov je da se radi o mladoj i zdravoj osobi što se utvrđuje nizom pregleda i analiza. Obično se radi o intelektualno naprednim osobama uspešnim u školovanju i različitim veštinama. Jedan od kriterijuma je da donor ne sme biti fizički previše markantan, tj. da nema neke upadljive fizičke karakteristike. Nakon odabira, donor ulazu centralni evropski donorski registar i može biti pozivan da učestvuje u doniranju. Na kraju, svima je jasno da većina donora pristaje na donorstvo iz finansijskih razloga. Veoma mali broj donora donira gamete iz nekih drugih razloga.
Kako primaoc bira donora?
Postoji više modela biranja donora, od krajnje “zatvorenih” do krajnje “otvorenih” opcija. Model biranja donora ne zavisi samo od želje primaoca već i od toga kakav ugovor ima donor sa posredničkom agencijom. “Zatvoreni” modeli su oni gde je svaki vid “komunikacije” između primaoca i donora jako ograničen ili nemoguć. Nasuprot ovome, postoje razni stepeni “otvorenih” modela gde primaoc može videti sliku donora ili čak videti video snimak obraćanja donora primaocima, video snimak koji demonstrira neki od donorivih talenata ili vešitina. U krajnje “otvorenim” modelima, donor se obavezuje da, po želji primaoca, čak ostvari kontakt sa primaocima i potomstvom. Sve ove opcije su stvar posrednog dogovora donora, agencije za posredovanje i primaoca.
Klikom na linkove mozete videti spisak analiza za donore, potrebna dokumenta za primaoce i primer saglasnosti koju potpisuju primaoci doniranih gameta. Administrativno-pravno regulisanje donorstva, kao i mogćnost primanja doniranih gameta se obavlja preko agencije za posredovanje u Beogradu, dok obavljanje neophodnih analiza, ispitivanja, davanje terapije i praćenje efekata terapije možete obaviti u našoj ordinaciji. Sve administrativne troškove, troškove terapije, analiza i pregleda, kao i putne troškove za donore snosi agencija, dok sve troškove vezane za tretman primaoca snosi sam primaoc doniranih gameta. Sve navedeno važi i za metode asistirane reprodukcije doniranim embrionima.
